Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomika blagostanja". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

EKONOMIKA BLAGOSTANJA
Ekonomika blagostanja je nastala dvadesetih godina dvadesetog veka, kada je grupa ekonomista predlozila sprovodjenje odredjenih mera ekonomske politike u cilju povecanja opsteg blagostanja. Formalano je dobila naziv po radu “Ekonomika blagostanja” engleskog ekonomiste Artura Sesila Pigua. Medjutim, ona vuce korene jos od kraja 18. veka, odnosno iz vremena objavljivanja radova engleskog filozofa Dzeremija Bentama. Ali jos je znacajnija kao njena prethodnica filozofija utilitarizma, koja se narocito razvijala u Engleskoj sredinom 19. veka pod uticajem Dzona Stjuarta Mila. Osnovni problem koji proucava ekonomika blagostanja je kako maksimizovati ukupno drustveno blagostanje. Osnovni stav ekonomike blagostanja, u formi koju je prezentirao Pigu, jeste neophodnost vrsenja preraspodele u drustvu. U savremenim drzavama postoji neravnomernost u raspodeli dohotka, odnosno malo ljudi ima puno bogatstva. Bogati su uspeli da podmire svoje osnovne materijalne potrebe i uglavnom zadovoljavaju svoje luksuzne prohteve. Kako i za novac vazi princip opadajuce granicne korisnosti, kao i za bilo koje drugo dobro, povecanje ili smanjenje dohotka bogatasa za jedan dolar, vrlo malo ce pomeriti njihovu ukupnu korisnost potrosnje. Nasuprot njima, siromasni nisu u stanju da podmire ni svoje egzistencijalne potrebe, pa svaki dodatni dolar u njihovom dohotku ima vrlo visoku granicnu korisnost jer je namenjen zadovoljenju potreba najviseg intenziteta. Piguov zakljucak je ocigledan – preraspodelom dohotka od bogatih ka siromasnima, povecalo bi se drustveno blagostanje. Siromasni ljudi ce tada biti u stanju bolje da se hrane, da skoluju svoju decu, da dobiju bolju zdravstvenu zastitu, da se obrazuju za rad, sto ce sve povecati produktivnost rada i nacionalni dohodak (nacionalnu dividendu, kako kaze Pigu), cime sticu korist i oni kojima je u pocetku smanjen dohodak.
Naravno, sa preraspodelom ne valja preterati, jer bi se time ugrozila stednja, odosno nivo nacionalne dividende u buducnosti, a osim toga, mogu se smanjiti podsticaji za rad i preduzetnistvo, doslo bi do pada ekonomske efikasnosti sa svim posledicama po privredu.
Ekonomika blagostanja se zasniva na konceptu Pareto optimalnosti, koji ce posluziti kao kriterijum vrednovanja ekonomskih stanja, tj. kombinacija ekonomskih aktivnosti i proizvodnih faktora. Pareto efikasna alokacija je ona alokacija cijom primenom nije moguce povecati nivo korisnosti ni jednog potrosaca, a da nivo korisnosti nekog drugog potrosaca ne bude smanjen. Paretova efikasnost sama po sebi je jedan pozeljan cilj – ako postoji nacin da se nekoj grupi ljudi poboljsa polozaj, a da se pri tom ne povrede drugi ljudi, zasto to onda i ne uraditi?
No, obicno ce biti mnogo Paretovih efikasnih alokacija; kako da drustvo napravi pravi izbor medju njima? Uostalom, Paretova efikasnost ne govori nista o raspodeli blagostanja medju ljudima. Odgovor na problem drustvenog izbora izmedju razlicitih ekonomskih stanja, odnosno alokacija, daje funkcija drustvenog blagostanja.
FUNKCIJE DRUSTVENOG BLAGOSTANJA
Funkcija drustvenog blagostanja je, dakle, relacija koja uspostavlja zavisnost izmedju ukupnog drustvenog blagostanja i blagostanja pojedinacnih clanova drustva, koje se meri nivoom korisnosti koji oni ostvaruju u potrosnji. Izbor odredjene funkcije drustvenog blagostanja u osnovi znaci izbor kriterijuma na osnovu kojeg se rangiraju razlicite ekonomske alokacije. Svaka funkcija drustvenog blagostanja je rastuca po svakom svom argumentu. To znaci da, bez obzira na odredjeni oblik funkcije, ukupno drustveno blagostanje raste kada raste blagostanje bilo kog pojedinca, ukoliko se blagostanje ostalih ne smanjuje. Odredjeni oblik funkcije u osnovi govori o tome kako raste ukupno drustveno blagostanje kada raste blagostanje pojedinacnih clanova tog drustva. Jedna od funkcija drustvenog blagostanja je, vec pomenuta, klasicna utilitaristicka ili Bentamova funkcija drustvenog blagostanja, koja ukupno drustveno blagostanje odredjuje kao prost zbir individualnih korisnosti, odnosno:

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]